Godine 1323
Az,Sveti Grgur,a zovom Ban Stipan,po milosti Božijoj gospodin svim zemljam` Bosanskim : i Solskim i Usorskim i Donjim krajem i Humskoj zemlji gospodin,i brat moj Vladislav:
Dasva Knezu Grguru velikomu Stipaniću milost svoju vi,naju viru i dušu,dasva mu prvo Čečavu,drugu Hrastuš,treće Une na više Jakeša,četvrto Volović,peto Modrič.
Toj mu damo za njegovu virnu službu tada - kada ga poslasmo prid našimi vlasteli po gospoju,po moju,Caru Bu(ga)rskomu.I u tom nam posluži pravo i virno.
I ja,Ban Stipan,s bratom mojim,s Knezom s Vladislavom,taj sela naju dasv` Knezu Grguru Stipaniću u vike vikom,i njegovu ostalomu - da mu se to ne poreče nikadare,ni njemu ni njegovu ostalome,što bi ga ne opitala Crkva Bosanska.
A se pisa Pribisav,dijak Bana Stipana - koji držaše od Save do mora,od Cetine do Drine...
Literatura:
M. Dizdar : Antologija Starih Bosanskih Tekstova,Alef,1997
Ova povelja Bosanskoga Bana Stjepana II Kotromanica,je napisana poslije njegove zenidbe sa kcerkom Bugarskog Cara,a predstavlja darovnicu Velikom Knezu Grguru Stipanicu,koji je bio na celu Bosanske vlastele koja je iz daleke Bugarske dovela djevojku u Bosnu i za to je kao poklon od Bana dobio pet sela.